Sunday, September 20th, 2020 15th Sunday after Pentecost Tone 6
Sunday before the Universal Elevation of the Precious and Life-Creating Cross of the Lord
Forefeast of the Nativity of the Theotokos.
Martyr Sozon of Cilicia (304).
St. John, archbishop and wonderworker of Novgorod (1186).
Martyrdom of St. Macarius, archimandrite of Kanev (1678).
Venerable Macarius of Optina (1860).
New Hieromartyr Peter metropolitan of Dabro-Bosnia (1941).
Venerables Alexander Peresvet and Andrew Osliaby (1380).
Venerable Serapion of Spaso-Eleazar Monastery in Pskov (1480).
Apostles Evodus (Euodias) (66) and Onesiphorus (67) of the Seventy.
Martyr Eupsychius of Caesarea in Cappadocia (2nd c.).
Venerable Luke and St. Peter the Cappadocian, abbots of the monastery of the Deep Stream
St. Cassia (Cassiane) the Hymnographer (9th c.).
Venerable Cloud (Clodoald), abbot-founder of Nogent-sur-Seine near Paris (560) (Gaul).
Troparion of the Sunday, Tone VI —
The angelic powers were at Thy tomb; / the guards became as dead men. / Mary stood by Thy grave, / seeking Thy most pure Body. / Thou didst capture hell, / not being tempted by it. / Thou didst come to the Virgin, granting life. / O Lord, Who didst rise from the dead: glory to Thee!
Kontakion of the Sunday, Tone VI —
When Christ God, the Giver of Life, / raised all of the dead from the valleys of misery with His mighty hand, / He bestowed resurrection on the human race. / He is the Savior of all, the Resurrection, the Life, and the God of all.
Troparion of Forefeast of the Nativity of the Theotokos in Tone IV —
Mary the divine Maiden, is born unto us today/ from the root of Jesse and the loins of David;/ and all things rejoice and are made new through joy./ Rejoice, together, O heaven and earth!/ Praise her, ye lands of the gentiles!/ Joachim maketh glad, and Anna holdeth festival, crying aloud:// A barren woman giveth birth to the Theotokos, the Nourisher of our Life!
Parish Priest’s Contact Information
Father Serge Veselinovich cell: 312.725.9845; e-mail: priest@serbianohr.org
Candles
Candles for Baptisms, Weddings, Slava’s and gravesides can be purchased at the church candle counter along with other religious supplies. You may also prepay a candle for the Health or In Memory of a loved one for $20 that will be placed on the altar.
We pray for the health and salvation for the servants of God: All members of Holy Resurrection Church and especially for Ljubomir Stepanović, Aleksandar Leka Urošević, Margaret Gatarić, Stojadin Tatić, Mira Tatić, Zorica Jovanović, Dimitrije Mičić, Rade Radović, Miroslav Nikolić, Zorica Radojčić, Branka Pavlović, Božika Miljković, Danica Karaklajic, and Gordana Nenadovic.
We pray for the repose of the souls of the servants of God: Petar Kostić, Milan Sajić, Petar Rachowsky, Elizabeth Djuraskovich, Srdjan Lezaic, Ilija ‘Eli’ Djurisić, Milena Maksimović, Djuro Opsenica, Svetislav Gajović, Gojko Marković, Radojka Ninkovic, Dusanka Vaskovic, Nada Matich, Ranka Gajic, Marija Lazich, Ljubomir Stepanovic Milos Gacanovic.
Upcoming Events
Dear Parishioners and Friends of Holy Resurrection Serbian Orthodox Church,
This Sunday, September 20, 2020, our Kolo of Serbian Sisters will celebrate their Slava, The Nativity of the Most Holy Theokotos – Mother of God. Blessing of the kolach, zito and lunch will immediately follow the Divine Liturgy. Please join us in helping us celebrate our Slava.
With Sisterly love,
Zivka Videnovic
KSS President along with her KSS board
Недеља, 20 Септембар 2020, 15 Недеља по Духовима глас 6
Свети мученик Созонт
Свети апостоли Евод и Онисифор
Свети мученик Евпсихије
Свети Јован, архиепископ новгородски
Свети преподобномученик Макарије каневски
Света преподобна Касијана песникиња
Свети преподобни Лука
Свети свештеномученик Петар, митрополит Дабробосански
Житије Светог свештеномученика Петра, митрополита Дабробосанског
Петар ДабробосанскиМитрополит дабро-босански Петар Зимоњић је рођен 24. јуна 1866. године у Грахову, у породици чувеног свештеника Богдана Зимоњића, јунака херцеговачке буне из 1875. године, која је у народу и историји забележена као “Невесињска пушка”. Богословију је завршио 1887. године у Рељеву, а Богословски факултет 1893. године у Черновцима, после чега је именован за суплента, а наредне, 1895. године, за професора богословије у Рељеву. Монашки и свештено-монашки чин је примио 8. септембра 1895. године. На дужности професора богословије остао је до 20. јуна 1895. године када је прешао на дужност конзисторијалног саветника у Сарајеву. Свети Архијерејски Сабор СПЦ га је 1903. године изабрао за епископа захумско-херцеговачког. На трон захумско-херцеговачких епископа устоличен је 27. маја исте године. На тој дужности је остао све до 7. новембра 1920. године када је изабран за митрополита дабро-босанског.
Митрополит Петар је као захумско-херцеговачки епископ унео у Херцеговину дух мира и утехе за србски православни народ на тим светосавским и световасилијевским просторима. Митрополит се храбро борио за верску аутономију Срба у Аустро-Угарској, која је била озбиљно нарушена. Био је велики патриота те је и на тај начин стекао велику подршку србског народа. Његов долазак у Србску Босну означио је јачање верске активности, што је нешто касније резултирало и верском аутономијом србског православног народа. Био је Архијереј Србске Цркве у времену када је римокатоличка црква појачала прозелитизам у тим крајевима. Његово држање је у многоме представљало утеху за србски народ у времену анексије Босне 1908. и Првог светског рата 1914. године. Одликован је Орденом Светог Саве И степена, Белим орлом ИИ реда и Карађорђевом звездом. Други светски рат га је затекао на дужности дабро-босанског митрополита у Сарајеву. С обзиром да је Сарајево било бомбардовано у априлском рату, митрополит Петар се привремено склонио у манастир Свете Тројице код Пљеваља, где је остао до другог дана Васкрса 1941. године, када се вратио у Сарајево. Међутим, тада су у Сарајеву и другим градовима увелико трајала хапшења и убијања Срба. Многи су му предлагали да привремено напусти Митрополију и пређе у Србију или Црну Гору. Он је све предлоге такве врсте одбио речима: “Ја сам народни пастир те ме веже дужност, где сам делио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и поделим, и према томе мора се са народом судбина делити и остати на своме месту”.
Немачка патрола, која је бројала шест официра и војника, упала је у зграду Митрополије 27. априла 1941. године. Имали су задатак да претресу Митрополију. Један немачки официр му је том приликом рекао: “Јесте ли Ви тај митрополит који је захтевао рат са Немачком?” и нагласио је да би га због таквог става требало убити.
Митрополит Петар му је на то одговорио: “Господине, Ви се љуто варате. Ми нисмо за рат криви. Ми никога нисмо напали, али се немојте варати, ми се не дамо поубијати. Ми нисмо кап воде која се да прогутати него народ који има право на живот!” Митрополит је, с обзиром да је тумач лоше превео његов одговор немачком официру, поновио одговор на чистом немачком језику што је Немце изненадило. Они су после кратког времена напустили Митрополију не извршивши претрес. Митрополита је почетком маја 1941. године телефоном позвао католички фратар Божидар Брале, који је био наименован за усташког повереника за Босну и Херцеговину, и саопштио му наредбу да у току истог дана нареди свим својим свештеницима и црквеним општинама да више не употребљавају ћирилично писмо и да промене печате на латиницу, а да ће, уколико то не изврши у наведеном року, бити позван на одговорност. Митрополит му је на то одговорио:
“Ћирилово писмо се не може укинути за 24 часа, а осим тога, рат није завршен!”
Овакав став митрополита Петра представљао је повод за његово хапшење, које се догодило 12. маја 1941. године. Митрополит је, пре него што је ухапшен, позвао своје свештенике ради давања упутстава о даљем раду. Неки свештеници су га питали да се привремено склоне у Србију, али митрополит им је рекао: “Останите са својим парохијанима, па шта буде народу нека буде и вама”. Сви свештеници су га послушали. Многи од њих су касније мученички пострадали, а неки су дочекали крај рата те су сведочили о држању митрополита Петра у тим тешким данима.
Дана 12. маја 1941. године у 16,30 часова у митрополију су дошли усташки агенти и саопштили су да митрополит Петар мора одмах да крене са њима у “равнатељство” ради саслушања. У “равнатељству” је задржан три дана. Дана 15. маја, Митрополит је у пратњи двојице усташких агената дошао у Митрополију, узео неке личне ствари и саопштио је да га воде у Загреб. У Загреб је приведен 17. маја увече и затворен је у полицијски затвор у Петрињској улици, у ћелију број 34 на трећем спрату. Са њим су били затворени и прота Милан Божић, др Душан Јефтановић и др Воја Бесаревић. Сутрадан су га фотографисали и узели му отиске прстију. У усташкој картотеци је заведен под бројем 29781. Одатле је после неколико дана спроведен у логор Керестинац код Самобора. У Керестинцу су му обријали браду, скинули мантију и страшно га мучили. Одатле је спроведен у Копривницу, а потом у у Госпић или Јасеновац. У подацима Комисије за прикупљање података о страдању Срба у Другом светском рату постоје сведочанства, која су дали Јова Фуртула и Јова Лубура из сарајевског среза. Према тим сведочењима, митрополит Петар је после великог мучења убијен у Јасеновцу, а потом је бачен у ужарену пећ за печење цигле. Митрополит Петар је у тешким данима србске историје непрестано бдио над богоповереним му народом, а потом је поделио судбину свога народа, коме је у Христу служио. Епископ др Атанасије Јевтић, наследник митрополита Петра Мученика на трону захумско-херцеговачких епископа, у својој књизи “Српска Црква у Другом светском рату” навео је да је Свети Архијерејски Синод СПЦ својом представком број 86 из 1941. године тражио од Комесаријата Министарства правде, а потом и од Министра правде да се путем немачких војних власти ослободе затвора и интернације Његово Високопреосвештенство Митрополит дабро-босански Господин Петар Зимоњић и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Господин Сава Трлајић. Дана 20. септембра 1941. године под бројем 2015 упућена је представка Фелдкомандантури бр. 599 у Београду којом је такође тражено да се Митрополит Петар и Епископ Сава пусте из интернације. Под бројем 322 од 17. фебруара 1941. године достављена је путем Претседништва владе представка Светог Архијерејског Синода заповеднику Србије ради обавештења о судбини Високопреосвећеног Митрополита дабро-босанског Петра и Преосвећеног Епископа горњокарловачког Саве и о њиховом ослобођењу из интернације уколико су још у животу. Истим актом умољени су Г. Г. Министар правде и Министар унутрашњих послова да се заузму за што скорије избављење представника Српске Цркве. Претседништво Министарског савета Обр. 828 од 24. априла 1942. године одговорило је да је штаб командујућег генерала и Заповедника у Србији саопштио да се на основу извештаја усташке надзорне службе Митрополит Петар и Епископ Сава не налазе ни у једном од концентрационих и радних логора у Хрватској и да се други подаци о њиховом боравку нису могли утврдити. Свети Архијерејски Синод се и после тога у више махова интересовао за њихову судбину али без икаквог успеха (В. Бр. 322 и Пов. бр. 425 из 1942. године). После завршетка Другог светског рата, сазнала се права истина о страдању и великом мучеништву митрополита Петра Зимоњића.
Тропар Глас 6.
Анђелске силе и стражари обамреше на гробу Твоме, а Марија стајаше код гроба тражећи Твоје пречисто Тело. Зарооио си ад Ти, Који се ниси саблазнио од њега, срео си Леву, Ти, Који Теби. Господе, Који си Васкрсао из мртвих, слава.
Кондак Глас 6: Дланом Сруком) у коме је почетак живота, Животодавац Христос ьог, васкрснувши све умрле из мрачних дубина пакла, даде роду људском васкрсење, јер је Спаситељ свих, Васкрсење и Живот и Бог свих.
Парохијски Свештеник
Отац Срђан Веселиновић: мобилни број: 312.725.9845; e-mail: priest@serbianohr.org
Свеће
Славске свеће, као и свеће за гробља, крштења и венчања можете да купите у цркви, заједно са осталим верским стварима. Такође можете да придарите свећу за здравље или ‘Покој Душе’ свог вољеног за $20 долара која ће бити стављена на олтар.
Молимо се за здравље и спасење слугу Божијих: Сви чланова цркве Васкрсење Христово и
Љубомира Степановића, Александра Леку Урошевића, Маргарету Гатарић, Стојадина Татића, Миру Татић, Зорицу Јовановић, Димитрија Мићића, Радета Радовића, Мирослава Николића, Зорицу Радојчић, Бранку Павловић, Божику Миљковић, Даницу Караклајић, Миланку Степановић
Молимо се за покој душа слугу Божијих: Петар Костић, Милан Сајић, Петар Раћовски, Елизабета Ђурашковић, Срђан Лезаић, Љубиша Миловановић, Илија Ђуришић, Милена Максимовић, Ђуро Опсеница, Светислав Гајовић, Гојко Марковић, Радојке Нинковић, Душанке Васковић, Нада Матић, Ранка Гајић, Марија Лазић, Љубомир Степановић и Милош Гаћановић.
Предстојећи Догађаји
Драги парохијани и пријатељи Цркве Светог Васкрсења СПЦ,
Ове недеље, 20. септембра 2020. године, наше Коло српских сестара прославиће своју Славу, Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину. Ручак ће се послужити одмах после литургије и благослова колача и жита. Сви сте позвани да се придружите и помогнете нашем КСС-у да прослави своју Славу.
Са сестринском љубављу,
Живка Виденовић
Председница КСС заједно са својим одбором КСС
